Crnu pegavost oraha prouzrokuje bakterija (Bacterium juglandis E. Smith).\\ (argus)
Ta bolest je dosta rasprostranjena i nanosi ozbiljne štete, a manifestuje se na svim zelanim delovima oraha. Na mladim listovima koji su još u porastu obrazuju se između nerava prvo bezbojne, zatim mrke i na kraju potpuno crne pege. Jako obolelo lišće sa mnogo tih pega se suši, prestaju sve njegove životne funkcije, ali ne otpada odmah, nego ostaje na stablu. Na zaraženim mladarima javljaju se izdužene pege i počinju da se suše od vrha prema obolelom delu. Plodovi mogu biti zaraženi od faze zametanja do sazrevanja. U početku se javljaju sitne žute pege koje kasnije pocrne, a tkivo u okviru tih pega se suši i nastaju udubljenja.

Bakterija se održava preko zime u otpalom zaraženom lišću, plodovima i mladarima.

Preventivna mera borbe protiv crne pegavosti oraha je sakupljanje lišća, mladara i zaraženih plodova i njihovo uništavanje. Zaražene lastare treba orezati i spaliti.

Direktne mere suzbijanja te bolesti su prskanje 2%-nom bordovskom čorbom i bakarnim krečom ili ciramom.


Crna (bakteriozna) pegavost oraha je najopasnije oboljenje oraha. Izaziva ga bakterija Xanthomonas juglandis. (voćarski savetnik)

Bolest se manifestuje u vidu pega na lišću oraha, lisnim drškama, mladarima, cvetovima i plodovima. Pege su u početku bezbojne, kasnije tamne i postaju mrke i na kraju crne. Na listu se javljaju u nervima i po celoj površini liske. U početku su vrlo male, ali se vrlo brzo šire, tako da počinje sušenje lista koji ne opada odmah, ali prestaju njegove važne funkcije.

Na zaraženim mladarima širenjem pega dolazi do veće nekroze, pucanja kore i ulegnuća tkiva usled dubljeg prodora parazita. Deo mladara iznad obolelog mesta vene, a na nekrotiĉnom delu, pod dejstvom vetra, mladar se lomi.

Obolele rese opadaju ako su rano zaražene, a ako je infekcija nastupila u kasnijem stadijumu njihovog razvitka, one daju zaražen polen kojim se infekcija širi prilikom rasejavanja polena na listove i mladare.

Ako su zaraženi mladi plodovi, oni se sasušuju, smežuraju i opadaju. Ako je do infekcije došlo u kasnijoj fazi razvoja, na klapini plodova javljaju se nekrotične ulegle površine. Bakterija prodire u jezgro koje postaje sluzavo, a potom pocrni i plod otpada.

Najbolji način borbe protiv izazivača ove bolesti je gajenje otpornih sorti i upotreba zdravog sadnog materijala. Od direktnih mera borbe značajno je i uklanjanje i spaljivanje obolelog lišća i mladara u toku vegetacije jer su oni osnovni izvor širenja zaraze.

Preporučuje se korišćenje bakarnih preparata čak i nekoliko puta u zavisnosti od padavina u toku infekcionog perioda (proleće i jesen).\\

{{:5.jpg?200|}} {{:6.jpg?200|}} {{:7.jpg?200|}}