Oraji

This page is read only. You can view the source, but not change it. Ask your administrator if you think this is wrong.
OPTIMALNI SASTAV ZEMLJISTA ZA ORAH

Orahu odgovaraju duboka i plodna tla, mada se može uzgajati i na zemljistima slabijeg kvaliteta, ali uz slabiji prirast i prinose. Podnosi i kisela (pH<7) i slabo alkalna (pH>7) tla. Orah slabo podnosi alkalne soli i na takvim zemljištima teško opstaje. Za plantažni i intenzivan uzgoj oraha potrebno je odabrati duboka i propusna tla, s reakcijom tla pH 6,5-7,5, kao i oko 10 mg fiziološki pristupačnog fosfora P2O5 i oko 20 mg pristupačnog kalijuma K2O. Sadrzaj humusa treba da je 3% i vise.\\
Kolicinu oksida kalijuma (K2O) i fosfora (P2O5) u zemljistu moguce regulisati vestackim djubrivima. Kisela tla se popravljaju bacanjem kreca, u kolicini koja se proracunava specijalnim formulama na osnovu pH vrednosti zemljista.
Kako povecavamo kolicinu humusa u tlu? Dugorocno, malciranjem se procenat humusa popne cak do 7%, posto gliste i insekti cine tlo rastresitim i cestice lisca uvlace cak do dubine od 1,5m, sto ne moze ni jedan traktor oranjem. Kratkorocno, to postizemo zelenim djubrenjem ili razbacivanjem stajnjaka. Razabacivanjem 60 t stajnjaka po hektaru podize kolicinu humusa u tlu za 0,2%, a isto se postize i zelenim djubrenjem - zaoravanjem Lupine, na primer.\\
Ako je tlo siromasno humusom, onda je najbolje pojacati ga oko mlade biljke kopanjem jame za sadnju dimenzija 1,2x1,2x0,6m u kojoj bi se zemljiste popravilo dodavanjem humusa glistenjaka ili komposta, a nakon zatrpavanja napravio malc precnika 2-3m od komadica drveta, kukuruzovine, slame i lisca ili svezeg stajnjaka pomesanog sa slamom. Kora četinara dodatno zakišeljava zemljište zbog čega je nije preporučljivo koristiti na zemljištima sa jakom kiselom reakcijom. U toku sledece 3 godine sastav ostalog tla na parceli treba popravljati dodavanjem stajnjaka i malciranejm citave povrsine, kako bi koren biljke nastavio da se razvija u sredini bogatoj humusom. U jamu moze da se doda 2-3 kg Zeolita, koji apsorbuje i zadrzava hranljive materije (N, P i K) i postepeno iz oslobadja za ishranu biljke, umesto da se zbog kise i polivanja spiraju u dublje slojeve tla. Zeolit se ne stavlja na dno rupe za sadnju, već se prilikom same sadnje meša sa zemljom koja pokriva žilice sadnice oraha i to tako da bude dispergovan čitavim profilom jamica za sadnju. Na taj način najbolje postiže svoju ulogu. Ako je zemljiste previse propusno (kamenito, peskavo) i voda se kroz njega brzo drenira u dublje slojeve, jamu kopamo 20cm dublje i stavljamo sloj treseta (slabe kiselosti), koji dobro upija i zadrazva vodu u kolicini 4 puta vecoj od svoje tezine ili neki drugi supstrat slicne namene.\\
Svez stajnjak ne treba zaoravati nego se treba podvrgnuti mikrobioloskim procesima u toku kojih se svez stajnjak transformise u organsku materiju slicnu humusu. Ovaj proces se naziva humifikacija ili zgorevanje stajnjaka. Svez stajnjak ima dovoljno vlage, kiseonika i hranjivih materija za umnozavanje razlicitih grupa mikroorganizama.
Zgorevanje stajnjaka se vrsi na vise nacina:\\
1) Toplo zgorevanje - u aerobnim uslovima (uz prisustvo kiseonika)- stajnjak se stavlja u male gomile u rastresitom stanju. U ovim uslovima se razvijaju mikroorganizmi i zagrevaju stajnjak do 40-50 o C (ovaj proces traje 7 dana), dalje razlaganje vrse termofilni organizmi i podizu temperaturu do 70o C . Posle par meseci temperatura se snizava a proces dovrsavaju mezofilni mikroorganizmi. Ovakav stajnjak sadrzi veci procenat lako razgradivih proteina i mineralnih hraniva.\\
2) Hladno zgorevanje - u anaerobnim uslovima (bez prisustva kiseonika)-temperature su nize, stajnjak se stavlja u velike gomile i sabija umnizavaju se anaerobi i transformisu prostirku po tipu anaerobnih fermentacija. Zgoreo stajnjak sadrzi veci procenat organske materije koja se sproije razlaze pa se koristi za laksa zemljista.\\
3) Kombinovano zgorevanje - vrsi se u pocetku u aerobnim uslovima, nakon podizanja temperature na 40-50o C,stajnjak se sabija i dalje zgorevanje se vrsi u anaerobnim uslovima. Stajnjak koji se dobije na ovaj nacin dobrog je kvaliteta i sadrzi podjednake kolicine lako razgradivih i teze razgradivih materija.\\
U crvstom stajnjaku proseku ima 0,3-0,6% azota (N), 0,1-0,4% Fosfora (P), 0,3-1,0% (K) kalijuma. Polovina ovih jedinjenja su lako rastvorljiva u vodi, sto je dobro.\\
Unosenjem stajnjaka unosi se velika kolicina mikroorganizama u zemljiste i povecava se njena celokupna mikrobioloska aktivnost, kolicina pristupacnog azota, kalijuma, fosfora i ugljen-dioksida, a humifikovani stajnjak dobrinosi povecanju humusa u zemljistu, a samim tim i kvaliteta zemlje. Sve to utice na strukturu zemljista i poboljsanje koloidnih svojstava.
Korisne materije iz humusa glistenjaka ili dobro pripremljenog komposta biljka moze da koristi odmah, za razliku od stajnjaka, koji prethodno mora da prodje kroz proces humifikacije. Humus glistenjak prosečnog kvaliteta pored 25% humusa, sadrži 11 puta više kalijuma, 3 puta više magnezijuma, 7 puta više fosfora i 5 puta više azota nego stajsko đubrivo. Ukratko, jedna tona humusa vredi koliko i 5 tona stajskog đubriva.
„Pedologija“ (nauka o zemljištu) objašnjava da se humusom nazivaju - nerastvorljivi ostaci biljaka i živih organizama. Analogne ovome su, naprimer, iskopine kostiju dinosaurusa ili praistorijskog čoveka. Ovi ostaci nemaju nikakve hranljive sastojke za biljke, već su granulisana masa raznih po veličini čestica, čiji sastav je oko 50% praznina. Pa, zapitaćete se, kako humus može biti garancija plodnosti zemlje, ako je totalno neutralan, a uz to je 50% praznina? Stvar je u tome što čestice humusa imaju po površini električni naboj, koji ima privlačnu snagu ka subjektu, jer ima suprotan naboj. Ti subjekti u zemlji su vodeni rastvori zemljišnih minerala i produkti razlaganja komposta (organike). Ti rastvori se vežu za površinu humusne granule i obrazuju oko nje tananu opnu. Ukoliko su humusne čestice vrlo sitne, a njihov broj dovoljno velik, onda je i njihova ukupna površina dovoljno velika i na njoj se sakupi mnogo vodenih mineralnih rastvora u opni. Nauka je dokazala da humus skuplja na površini svojih čestica vlage koja 6-7 puta premašuje njegovu težinu. Rastvor, skupljen na površini čestica humusa, koji veže koheziona sila električnog naboja, ne odlazi pod dejstvom zemljine teže u niže slojeve zemljišta, već ostaje u zoni korenja biljaka. Pod dejstvom sile teže ti rastvori ne odlaze zemljišnim kapilarima ni na površinu, gde bi vlaga isparila u atmosferu, a mineralne soli stvorile čvrst sloj na površini zemljišta. Na taj način, humus je skupljač i čuvar rastvora zemljišnih hemijskih elemenata, koji su hrana za biljke. Baš ove karakteristike humus i čine garantom plodnosti zemljišta . Čestice mineralnog grunta nemaju električno svojstvo na svojoj površini da zadrže na sebi zemljišne vodene rastvore. Na podlogama koje nemaju humusa ili ga imaju sasvim malo, vodeni mineralni rastvori slobodno odlaze iz sloja korenja u podzemne vode ili kapilarima zemljišta slobodno odlaze na površinu, uskrativši ih korenju biljaka. Plodnost takvih zemljišta je veoma mala, prinos na njima je veoma nizak.
Oraji

User Tools

Site Tools

Page Tools
