Oraji

This page is read only. You can view the source, but not change it. Ask your administrator if you think this is wrong.
 








PROGRAM 
PROIZVODNJA SADNOG MATERIJALA
I PODIZANJE ZASADA DOMAĆEG ORAHA



















 
1.	UVOD
	Domaći (običan, persijski ili grčki) orah je u Srbiji autohtona vrsta drveća. Od prirode se javlja u šumskim sastojanama Kine, Indije, Avganistana, Irana, područja Kavkaza i Krima, Turske i Balkanskog poluostrva. Kao kultivisana vrsta zbog kvalitetnih plodova gajio se još u antičko vreme. Orah je počeo prvo da se gaji u Kini, zatim u Japanu i Indiji, a zatim i u području Mediterana.
	Kod nas se orah gaji do 1.000 metara nadmorske visine.
	Iako ima izuzetno veliki značaj u voćarstvu i proizvodnji visokorodnog drveta izuzetno cenjenog u proizvodnji furnira, njegovo gajenje je vrlo ograničeno, tako da se ne zadovoljavaju ni potrebe domaćeg tržišta.
	Podizanje zasada oraha može da se vrši kalemljenim sadnicama visokorodnih sorti ili sadnicama proizvedenim generativnim putem iz semena selekcionisanih sorti.
	Pri izboru sorti prednost treba dati "kasnim" sortama koje ispoljavaju veću otpornost na pozne mrazeve.
	Unapređenjem proizvodnje domaćeg oraha mogu da se ostvare značajni ekonomski rezultati, uključujući i značajne mogućnosti deviznog prihoda, imajući u vidu da je i svetsko tržište nedovono snabdeveno plodovima i drvetom oraha i da postoje praktično neograničene mogućnosti izvoza.
2.	UPOTREBNA VREDNOST VRSTE
	Orah je veoma, ali ipak nedovoljno, rasprostranjena vrsta drveta u Jugoslaviji. Velikog je značaja kao vrsta što proizilazi iz njegove višenamenske upotrebe. Plod mu je bogat vitaminima, mineralnim materijama (3%), uljem (50‡80%), belančevinama (12‡25%), a kaloričniji je od goveđeg mesa više od tri puta. Orahovo drvo je veoma skupoceno, a furnir mu se nalazi među najkvalitetnijim. Upotrebnu vrednost imaju i zeleni plodovi i njihov omotač, kao i list i kora oraha. Plantaže oraha daju 1.500‡2.000 kg orahovog jezgra po hektaru, što njegovo gajenje čini veoma rentabilnim.
3.	EKOLOGIJA VRSTE
a)	Zahtevi prema zemljištu. Najpogodnija zemljišta za uspevanje oraha su duboka, plodna zemljišta s dobrim vodno-vazdušnim režimom kao što su černozemi i aluvijalni nanosi. U odnosu na kiselost zemljišta nije veliki probirač, pa raste na zemljištima čiji je pH u rasponu od 4,5 do 9. Najpogodnija je neutralna ili slabo alkalna reakcija (pH 7‡7,5). Dovoljno plodno zemljište je ono koje sadrži preko 3% humusa, 250‡300 ppm lakousvojivog kalijuma, 80‡100 ppm fosfora i 6‡8 ppm lakousvojivog gvožća. Alkalne soli ne podosi. Koren orha u suvom skeletnom i manje plodnom zemljištu prodire znatno dublje nego u plodnom (glavna masa korena u plodnom zemljištu razvija se u sloju između 10‡60 cm (80%). Glavni koren prodire u dubinu od 3‡6 m i više (jednogodišnji sejanci imaju 4,4 duži koren od visine stabla). Treba voditi računa i o tome da je korenov sistem oraha aktivan i u vreme mirovanja, tako da azotna đubriva možemo u zemljište unositi već u martu mesecu.
b)	Zahtevi prema klimi. Toplota, svetlost, vlažnost i strujanje vazduha su faktori koji određuju klimu pogodnu za gajenje oraha i svaki od njih ima veliki uticaj na uspevanje oraha.
•	Temperatura. Za kretanje vegetacije potrebna mu je znatno veća suma godišnjih temperatura nego drugim voćnim vrstama (za otvaranje pupoljaka 229,8C, za cvetanje 435,ºC za desetogodišnji period). U tom smislu orah najbolje uspeva u toplijim reonima (vinogradska zona). Na uspevanje i rodnost najviše utiču mrazevi, a manje visoke temperature (kasni prolećni mrazevi uništavaju mlade plodove već na ‡1ºC, mladare u prvoj fazi porasta na ‡2ºC, a otvorene muške cvetove na ‡3ºC, polen izdržava temperaturu do ‡8ºC). Izmrzavanje debala mladih stabala može se sprečiti pričvršćivanjem kolca sa južne strane (zbog visokih temperaturnih kolebanja) i krečenjem u kasnijim godinama.
•	Svetlost. Kao heliofitna vrsta koristi direktnu i difuznu svetlost. Pri nedovoljnoj osvetljenosti kruna se izdužuje i orah više raste u visinu (što je sa šumarskog aspekta korisna činjenica).
•	Voda. Sa manjkom vlage u zemljištu porast mladara je usporen, oplodnja i zametanje plodova slabiji, usporava se porast plodova i slabi formiranje i diferencijranje cvetnih začetaka (posebno je nezgodno ako se suša javi u junu i avgustu). U zasadima treba obezbediti 250‡300 mm vode (tj. 2.500‡3.000 m3 vode/ha) u vreme suše. Takođe su štetne visoke pidzemne vode i stajaće vode. Optimalna vlažnost vazduha za orah je 50‡60%.
•	Vetar. Orahu odgovaraju promajna mesta (radi oprašivanja i sprečavanja gljivičnih i drugih oboljenja. 
	Od prirode se orah javlja u zajednicama Juglando-Platanetum orientalis (u Makedoniji) i Celto-Juglandetum (na području Đerdapa).
4.	FENOLOGIJA VRSTE
	Vegetacija, u zavisnosti od ekoloških uslova, tipova i sorti oraha, počinje u martu (kod većine u aprilu ili početkom maja), a završava se u oktobru (kod nekih i u novembru). Cvetanje, nakon izduživanja i otvaranja resa (muških cvetova), počinje u toku aprila (početkom maja) i traje 5‡7 dana (za muške cvetove), tj. 7‡10 dana (za ženske) i traje, za sve cvetove na jednom stablu, 2‡3 nedelje (dobar urod je omogućen ako je oprašeno ženskih cvetova). Oplodnja nastaje 2‡4 dana nakon oprašivanja, a za potpun razvoj plodova potrebno je 130‡150 dana (tj. dozrevaju u oktobru mesecu) nakon čega se sakuplja. S obzirom da tipovi i sorte oraha cvetaju u aprilu, maju, pa čak i u junu, i da je jako izražena dihogamija (uglavnom protandrija), za redovne i visoke prinose treba odabrati sorte s kraćom vegetacijom (zbog mraza) i one koje se međusobno dobro oprašuju.
5.	KARAKTERISTIKE SEMENA (PLODA) I MANIPULACIJA
	Plod je koštunica (okrugla do eliptična), egzokarpa tamnosmeđe boje, po sazrevanju se odvaja od drvenastog endokarpa.
	Plodovi se sabiraju na više načina: sakupljanjem sa tla nakon opadanja, trešenjem sa stabla motkama (prethodni način je skup i učestvuje sa 20‡30% u troškovima proizvodnje), ili top-atomizerima (što je znatno rentabilnije).
	Nakon branja, plodovi se peru jakim mlazom vode, vrši se beljenje (ako se prodaju u ljusci) i sušenje (smanjuje se vlažnost sa 30‡45% vode na 8‡12%) u sušnicama na temperaturi do 38ºC, ili mašinama sa ventilatorima; za potrebe šumarstva dovoljno ih je prostrti u slojeve debljine do 10 cm da se suše na suncu (ili dobro aerisanim prostorijama) uz svakodnevno pregrtanje (2‡3 puta dnevno) u trajanju 3‡4 nedelje.
	Plodovi se mogu sobro čuvati u hladnjačama, na temperaturi 1‡4ºC uz vlažnost vazduha od oko 60%, i do 2 godine; prosušeni orasi se mogu čuvati do 6 meseci u sanducima (u slojevima ili pomešani sa peskom, tresetom ili slamom) u dobro provetrenim prostorijala na temperaturi između 1‡5ºC; preko zime se mogu čuvati na otvorenom, u rupama pomešanim sa peskom (vlažnost ploda u ovom slučaju ne sme da prelazi 35%).
	Klijanje je podzemno, ali otežano zbog dormantnosti embriona (ali i neporopusne semenjače). Dormantnost se savladava prethodnom stratifikacijom, odnosno nakon kvašenja ploda u trajanju od 2‡3 dana u svakodnevno promenjenoj vodi, pre prolećne setve orahe držati u vlažnom stratifikatu sa peskom, tresetom (peskovitom ilovačom) 60‡120 dana na temperaturi od 5ºC.
	U 1 kg čistog semena ima prosečno 140 plodova.
6.	PROIZVODNJA SADNOG MATERIJALA
	Proizvodnja sadnog materijala kod oraha se vrši na dva načina: generativnim putem (semenom) i vegetativnim putem (kalemljenjem ‡ radi dobujanja sortnih sadnica, a u ređim slučajevima izdancima i kulturom tkiva).
	a) Generativno razmnožavanje
	Ovim putem proizvode se sadnice za pošumljavanje, ili se porizvode podloge za kalemljenje sorti oraha. Ovaj način razmnožavanja se koristi i u slučaju kada želimo da stvorimo nove sorte.
	Sredinom marta, u zavisnosti od vremenskih prilaka, orahe treba razastrti na zaravnjenu leju i prekriti slojem zemlje debljine 6‡8 cm. kada prođe opasnost od mraza (druga polovina aprila ili početak maja), proklijali orasi se prenose do mesta gde se obavlja setva (direktno na teren ili u rasadnik). Neproklijali orasi se ostavljaju dok ne proklijaju i zatim se prenose na mesto setve. Pri tome se pazi da se klica ne prelomi. Prilikom vađenja jednogodišnjih sadnica iz sejališta nema većih opasnosti od oštećenja korena (ovo se ne odnosi na starije sadnice). Dubina setve je 5‡6 (8) cm pri razmaku u redu od oko 20 cm (5‡6 komada po dužnom metru) i među redovima od 20‡30 cm. Ovako proizvedene sadnice kao jednogodišnje služe za pošumljavanje (ili 2-godišnje sa prikrađenom srčanicom nakon prve godine na dubinu od 20‡30 cm), a školuju se ako ih proizvodimo kao parkovske. Korać, M. (1986) predlaže da se nad proklijalim semenom radi dobijanja razgranatog korena, bez srčane žile, izvrši pinsiranje korenka (odbacivanjem vrha korenka makazama ili žiletom). Prema istom autoru, generativnim putem proizvedene sadnice (bez prikraćivanja) imaju lošiji korenov sistem (zbog izražene srčanice sa malo žilica), slabiji im je prijem na terenu, a kod njih kasnije počinje rodnost (nakon 6‡8 godina). Za sušnije terene preporučuju se sadnice sa srčanicom, a za vlažnije s podsečenim korenom.
	Proizvodnja podloga. Kao podloge za kalemljenje oraha mogu poslužiti sejanci domaćeg oraha (Juglans regia), crnog oraha  (J. nigra), manxurskog oraha  (J. hindsii) i razni međuvrsni hibridi. U uslovima kontinentalne klime najbolje su se pokazali sejanci domaćeg oraha. Za uspešno kalemljenje potrebne su podloge sa dobro razvijenim korenovim sistemom i debljinom u korenovom vratu 10‡15 mm.
	Nakon dobro pripremljenog zemljišta (obrade i đubrenja) setva 15‡15 kg semena sa stabla kraće vegetacije (za proizvodnju 1.000 prvoklasnih podloga) obavlja se u jesen (druga polovina oktobra ‡ prva polovina novembra). Seme se prethodno dezinfikuje 30‡40 sati potapanjem u 0,3% rastvor Orthocid-a i 0,1% rastvor Benomil-a. Setva se obavlja ručno, ili što je ekonomičnije, traktorom sa sadilicom za krompir. Razmak između redova je 60‡80 cm, a u redu oko 12 cm na dubinu od 8 cm.
	Nega sejanaca obuhvata 5‡6 okopavanja, 1‡3 prskanja smešom fungicida i insekticida i 2‡3 navodnjavanja po potrebi. Po otpadanju lišća, u jesen, sejanci se vade plugom za vađenje ruža, klasiraju i trape. Za kalemljenje se upotrebljavaju samo podloge I klase. iste jeseni podloge se vade iz trapa, peru mlazom vode, skraćuju im se žile (bočne na 3‡4 cm, srčanica na 15‡20 cm), uklanjaju bočni pupoljci i dezinfikuju rastvorom fungicida i insekticida.
	b) Vegetativno razmožavanje
	Koriste se dva načina vegetativnog razmnožavanja, i to: zagrtanjem (trajanje ožiljavanja je 2 godine uz strangulaciju žicom ili savijanjem uz mali prelom) i kalemljenjem (korišćenjem uglavnom 2 metoda: modifikovana kalifornijska okulacija ‡ koja se koristi u toplijim krajevima, i sobno kalemljenje ‡ u uslovima kontinentalne klime).
	Proizvodnja kalem-grančica. Za kalemljenje se koriste prvoklasne kalem-grančice, tj. 70‡150 cm dugi letorasti, okruglog preseka i male srži, sa razvijenim i zdravim vegetativnim pupoljcima. Za proizvodnju kalem-grančica osniva se matičnjak od odabranih sorti i selekcija, a pri odabiru mesta treba voditi računa da nije u pitanju mrazište. Nakon kvalitetne pripreme zemljišta vrši se sadnja sadnica odabranih sorti u razmaku 3,5‡4 m između redova i 2 m u redu. U jesen ili proleće svi letorasti se skraćuju na 5‡15 cm od osnove. Sa jednog dobro razvijenog stabla može se uzeti 50‡70 kalem-grančica za kalemljenje na budni pupoljak, 100 za modifikovano kalifornijsko, 150‡200 pri sobnom kalemljenju pomoću mašine.
7.	BOLESTI I [TETO^INE ORAHA
	Najpoznatije bolesti i štetočine oraha su u sledećoj tabali:
Tabela 19: bolesti i štetočine domaćeg oraha
R.b.	BOLESTI	R.b.	ŠTETOČINE
1.	Gnomonia leptostyla	siva pegavost lišća	1.	Carpocapsa pomonella	jabukin savijač
2.	Xsanthomonas juglandis	crna pegavost lišća	2.	Laspeyresia amplana	orahov savijač
			3.	Rhagoletis completta	moljac klapine
			4.	Huphantria cunea	dudovac
			5.	Chromaphis juglandicola	orahova žuta lisna vaš
			6.	Callipterus juglandis	žutomrka orahova lisna vaš
			7.	Eriophyes tristiatus	orahova grinja

Tabela 20: Program zaštite domaćeg oraha
R.b.	Vreme tretiranja	SREDSTVO	Naziv bolesti ili štetočine
		Naziv	konc. (%)	
1.	Prvo prolećno prskanje (stadijum bubrenja pupoljaka)	Bakarni kreč 25	1,2	Siva pegavost lista oraha
		Bakarni kreč 50	0,6	
		Ciram	0,3	
		Bordovska čorba	1,5	Crna (bakteriozna) pegavost oraha
2.	Drugo prolećno prskanje (kad orah precveta)	Bakarni kreč 25	1,0	Siva pegavost lista oraha
		Bakarni kreč 50	0,5	
		Benomil	0,1	
		Bordovska čorba	1,0	Crna (bakterozna) pegavost oraha
	- insekticid	Demekron 20	0,15	Orahov savijač
		Metasistoks	0,1	
		Ultracid	0,1	
		Fosfamid E40	0,15	
		Gusation NJP	0,2	
3.	Junsko prskanje	Benomil	0,1	Siva i crna pegavost oraha, jabukov savijač, orahov savijač, orahove lesne vaši, dudovac, orahova grinja
		+ neki od insekticida navede-nih za drugo prskanje i akari-cid po potrebi (npr. Antimert)	0,15	
8.	PODIZANJE ZASADA
8.1.	Osnovne koncepcije uzgoja oraha
	Zasadi oraha se najčešće podižu kalemljenim sadnicama visokorodnih sorti kvalitetnih polodva. Za podizanje zasada treba kombinovati sorte koje se dobro oprašuju. U zasadima gde se kao osnovna proizvodnja planira proizvodnja drveta, a ploda kao sporednog proizvoda, zasadi se podižu sadnicama generativnog porekla, proizvdenim iz sortnog semena.
	Savremena proizvodnja podrazumeva primenu intenzivnih agrotehičkih i mera zaštite.
	U cilju povećanja ekonomičnosti proizvodnje u zasadima oraha se kao međukultura sadi leska ili kajsija, koje mogu da se koriste tokom prvih 10‡15 godina razvoja zasada. Ove kulture, zbog ranijeg plodonošenja u odnosu na orah, obezbeđuju povoljnije ekonomske rezultate do perioda dobrog uroda oraha. Pored navedenih, kao međukultura mogu da se koriste i druge vrste kao što su: breskva, višnja, malina, jagoda i druge. U ovom programu kao međukultura se predlaže leska.
	Razmak sadnje oraha iznosi 11 m, u kom slučaju je potrebno 95 sadnica po hektaru. Preporučuje se sadnja oraha u temenima ravnostranog trougla stranice 11 m ), pri čemu razmak redova iznosi 9,5 m. Sadnja leske se vrši u redu između stabala oraha na jednakom odstojanju od 3,67 m, a između dva reda oraha ubacuje se po jedan red leske, kada se dobija rastojanje od 4,76 m (skica 1).
Skica 1: Raspored sadnje oraha i leske (prema Koraću M., 1986)
 

8.2.	Izbor terena i priprema zemljišta
	Za podizanje zasada oraha potrebna su duboka plodna zemljišta na blagim padinama ili ravnim terenima. Izuzetno su pogodna aluvijalna zemljišta. Treba izbegavati uske doline i mrazišta koja su nepogodna za gajenje navedenih vrsta. Takođe treba izbegavati zabarena zemljišta koja orah ne podnosi.
	Priprema zemšta obuhvata krčenje drvenastih biljaka i ravnanje (nasipanje) mikrodepresija.
	Pre dubokog oranja zemljišta (50 cm) vrši se agromeliorativno đubrenje, kako bi se u zemljištu obezbedio optimalni sadržaj hranljivnih materija do nivoa sledeće zastupljenosti: 2,5‡3,0% humusa, 250‡300 ppm lako pristupačnog K2O, 80‡100 ppm lakopristupačnog forfora (P2O5), 6‡8 ppm lakopristupačnog gvožđa (Fe), 5% ukupnog kalcijum-karbonata (CaCO3), 80‡120 ppm ukupnog magnezijuma (MgO) i neophodne količine mikroelemenata.
	Poorano zemljište se istanjira, a zatim se izvrši obeležavnje redova i mesta za kopanje jama. Na dobro pripremljenom zemljištu ne treba kopati velike jame, već samo tolike da može dobro da se rasporedi korenov sistem i da sadnica bude zasađena do dubine na kojoj je bila u rasadniku.
8.3.	Obrada zemljišta u zasadima
	Zemljište u zasadima oraha može da se održava na više načina, kao što je: obrada zemljišta tanjiranjem, plitkim oranjem, rotofreziranjem (jalovi ugar), uništavanjem korova herbicidima, garenjem podkultura i dr.
	Najčešće se u mladim zasadima između redova vrši redovna obrada zemljišta, a oko biljaka se korov suzbija herbicidima ili okopavanjem.
8.4.	Orezivanje
	Ženski cvetovi oraha se formiraju samo na vrhovima letorasta, čiji broj može znatno da se poveća pravilnim orezivanjem, a na taj način se povećava i urod plodova.
	Prvih godina se orezivanjem formira krošnja. Sve sadnice se prekraćuju u proleće (mart), bez obzira da li su posađene u jesen ili proleće. Prvim orezivanjem se određuje visina debla, a što ima značaja u njegovom korišćenju za proizvodnju furnira ‡ višlje deblo ima znatno veću vrednost. Pored toga, višlje deblo je poželjno i zbog upotrebe mehanizacije u obradi zemljišta i mašinskom branju plodova.
	Previsoko deblo, pak, nepovoljno utiče na početak i obilnost plodonošenja.
9.	PRINOS I RENTABILNOST PROIZVODNJE
	Prinos i rentabilnost proizvodnje domaćeg oraha prikazani su prema modelu prof. dr Milovana Koraća, preračunato na cene troškova i proizvoda u2002. godini, pri odnosu dinara :evro-din1prema60 Ove kalkulacije daju orijentacione odnose za prosečne prinose.
	U tabeli 1 data je kalkulacija troškova proizvodnje i prihoda u proizvodnji oraha na jednom hektaru (95 biljaka po hektaru) i bez gajenja međukulture.
Tabela 1: 	Orijentaciona dinamika troškova ‡ vrednosti proizvodnje po 1 ha oraha do stupanja u puno plodonošenje

Starost zasada
(god.)	Troškovi proizvodnje
(eura)	Vrednost proizvodnje
(jezgra+drvo)	Dobitak ‡ gubitak	Prinos jezgra po stablu
(kg)
1.	4200	‡	-4200	‡
2.	1687.5	‡	-1687.5	‡
3.	1350	‡	-1350	‡
4.	1504.8	‡	-1504.8	‡
5.	1749	787.5	-961.5	1
6.	2075	2325	2500	3
7.	2387.5	4575	2187.5	6
8.	2700	7537.5	4837.5	10
9.	3012.5	11175	8172.50	15
10.	3317.5	14875	11522.5	20
Posle 15.	5950	28112.50	23575	40
	Cena jezgra je računata na nivou od 12.5 Eura za kilogram. Prema tabeli 1, zasad oraha bez međukulture u prvih pet godina ostvaruje gubitak, a prihodi iz devete godine mogu pokriti sva uložena sredstva. Iz navedenih razloga, u cilju povećanja ekonomičnosti proizvodnje u zasadima, odmah treba gajiti međukulture (leska, kajsija) i podkulture (povrće).
Tabela 2: 	Orijentaciona dinamika troškova i vrednost proizvodnje po 1 ha u zasadu oraha sa međukulturom
Starost zasada
(god.)	Troškovi proizvodnje
(Eu.)	Vrednost proizvodnje
(jezgra+drvo)	Dobitak ‡ gubitak
1.	5888	‡	-5888
2.	2188	‡	-2188
3.	1727	489	-1238
4.	2017	2075	-58
5.	2300	5600	2300
posle 15	5800	29000	23200

	Iz navedene tabele se vidi da se sva uložena sredstva u osnivanje zasada oraha sa međukulturom pokrivaju u šestoj godini od osnivanja, odnosno godinu dana ranije u odnosu na zasad bez međukulture.
	Prosečni godišnji prihod je do 15-te godine značajno veći u odnosu na zasad bez međukulture. U 15-oj godini prihodi se izjednačuju, jer u to vreme prestaje korišćenje međukulture usled sklapanja krošnji oraha.
10.	ZAKLJUČCI
	Osnivanje zasada oraha iziskuje relativno visoka počena ulaganja u osnivanje i negu zasada, ali se ostvaruju i visoki prihodi nakon 6 godina u zasadima s međukulturom i 9 godina u zasadima bez međukulture.
	U slučajevima kada uslovi staništa dozvoljavaju, treba obavezno osnivati zasade oraha sa međukulturom, što obezbeđuje znatno povoljnije finansijske rezultate.
	Osnivanje i gajenje domaćeg oraha je od izuzetnog značaja iz razloga što se istovremeno obezbeđuje proizvodnja hrane i visokolvalitetnog i vrednog drveta.
Oraji

User Tools

Site Tools

Page Tools
